Blizanačka trilogija
Agota Kristof
Svetska književnost, Izdvajamo
Blizanci Lukas i Klaus metafora su (posle)ratne raspolućene Evrope. Prvi deo trilogije prati njihovo detinjstvo tokom II svetskog rata u neimenovanom mestu i državi, gde ih majka zbog sigurnosti poverava baki na čuvanje. Okruženi surovošću, patnjom, zločinom i seksualnom perverzijom, njihovi karakteri i sudbine verna su slika bezdušnog sveta gde se ljudi međusobno istrebljuju kao nikada pre u istoriji. Za sve to vreme, Lukas i Klaus disciplinovano zapisuju dnevnik svojih nepočinstava.
Ne postoji mnogo romana koji su izvršili toliki uticaj na savremenu evropsku književnost kao što su to ova tri dela Agote Kristof, prvi put kod nas objavljena u jednoj knjizi. Velika sveska svakako je najpoznatiji: iako zauzima tek stotinak stranica, preveden je na više od četrdeset jezika i predstavlja magnum opus proslavljene švajcarske spisateljice mađarskog porekla. Ipak, i druga dva romana, Dokaz i Treća laž, podjednako su uspeli literarni pokušaji da se zaokruži ova velika i neobična priča. Blizanci Lukas i Klaus metafora su (posle)ratne raspolućene Evrope. Prvi deo trilogije prati njihovo detinjstvo tokom II svetskog rata u neimenovanom mestu i državi, gde ih majka zbog sigurnosti poverava baki na čuvanje. Okruženi surovošću, patnjom, zločinom i seksualnom perverzijom, njihovi karakteri i sudbine verna su slika bezdušnog sveta gde se ljudi međusobno istrebljuju kao nikada pre u istoriji. Za sve to vreme, Lukas i Klaus disciplinovano zapisuju dnevnik svojih nepočinstava. Druga dva romana prate braću kao već odrasle ljude razdvojene životnim okolnostima. Lukas ostaje u zemlji, zasniva porodicu i nastavlja rad na svojoj beležnici, koja sada postaje jedini „dokaz” postojanja odsutnog brata. Autorka kao da namerno želi da uveri svoje čitaoce u to da Klaus u stvari nikada nije ni postojao. Ali da li je to baš tako?
- ISBN: 9788664572040
- Broj strana: 448
- Pismo: Latinica
- Povez: Broš
- Format: 14cm x 20cm
- Godina izdanja: 2018
Agota Kristof
Agota Kristof, rođena je 1935. u Mađarskoj. U Švajcarsku je emigrirala je 1956. po ugušenju mađarske revolucije. Od 1978, na francuskom jeziku je napisala 23 drame od kojih je devet izvedeno. Naredne decenije postigla je veliki uspeh u Evropi romanom „Velika sveska“ koji su književni kritičari poredili sa delima Samjuela Beketa i Ežena Joneskoa. Knjige Agote Kristof uglavnom o posleratnom društvu, prevedene su na više od 10 jezika. Među njenim delima su „Treća laž“ i „Dokaz“. Prestala je da piše 2005. posle objavljivanja autobiografije. Dobitnica je više nagrada među kojima su italijansko priznanje „Alberto Moravija“ 1988. i švajcarske nagrade „Gotfrid Keler“ 2001. i „Fridrih Šiler“ 2005. Austrijska nagrada za evropsku književnost dodeljena joj je 2008, a 2011. dobila je mađarsku državnu nagradu „Košut“. Umrla je 2011. u 76. godini u svom domu u Švajcarskoj.
