Izabrane pesme Sergeja Jesenjina

Jesenjin je već imao šezdesetak napisanih pesama kada je u svojoj devetnaestoj godini objavio, u jednom dečjem listu, „Brezu”, ljupku i nežnu pesmu kojom započinje blistava karijera velikog ruskog pesnika. Ubrzo potom štampana je i njegova prva zbirka Radunica (1916), a u dvadeset prvoj godini predstavlja se kao izvanredno darovit zrelom zbirkom Plavet (1918). Jesenjin je uvek isticao da je on prevashodno pesnik sela, idiličnih pejzaža „mile ravnice”, „božjih ljudi” – pesnik „zlatne izbe”. Gotovo da nema pesnika u ruskoj književnosti koji je opojni miris poljskog cveća, cvrkut ptica i životinjski svet sa većom ljubavlju od njega ispevao. Rodoljubive pesme svedoče i da je beskrajno voleo staru patrijarhalnu, odlazeću Rusiju, odnosno da je bio ponosan na njenu slavnu prošlost.

Pesnik je pripadao i pokretu imažinista koji su, kao i on, isticali klju­čni značaj verbalne slike u poeziji. Međutim, kao i mnogi drugi veliki stvaraoci, prevazilazio je okvire pesničkih pokreta i škola. Njegova poezija bliža je bila stvaralaštvu Mihaila Ljermontova, velikog pesnika romantizma, nego interesovanjima njegovih savremenika. Zahvaljujući, pre svega, svojoj nenadmašnoj ljubavnoj poeziji Jesenjin je i danas jedan od najpopularnijih ruskih pesnika. Njegovi život i delo jedinstveno su svedočanstvo o tragediji velikog umetnika u jednom teškom vremenu.

Radivoje Konstantinović