Izabrane pesme Mihaila Ljermontova

Preveo s ruskog: Miodrag Sibinović

Mihail Jurjevič Ljermontov, „pesnik Kavkaza”, dostojni naslednik Puškinovih poetskih napora, kroz svoju poeziju oslikao je unutrašnje borbe i kompleksne emocionalne pejzaže pojedinca u rigidnim strukturama ruskog društva u 19. veku. Iz njegove lirike se kao dominantni nameću motivi koji izviru iz patničkog tumaranja od nemila do nedraga, iz besomučnog i neuspelog traženja ljubavi i razumevanja u otuđenom svetu. Kritika zahtevanih obrazaca ponašanja i istraživanje egzistencijalne teskobe odražavaju njegovu duboku povezanost sa tragičnim sudbinama lirskih junaka, a njegov prikaz splina i očaja među privilegovanim klasama pruža dragocenu perspektivu za sagledavanje društvenih prevrata carske Rusije.

Svežina mirisa, umetnička raskoš oblika, poetski šarm i plemenita jednostavnost slika, energija, moć jezika, dijamantska snaga i metalna zvučnost stiha, punoća osećanja, dubina i raznovrsnost ideja, neizmernost sadržaja – neke su od karakteristika Ljermontovljeve poezije koje garantuju njeno trajanje.

Visarion Bjelinski

Pod njime plave vode jure,
Nad njim je jarkog sunca vir...
A ono večno traži bure,
Kao da bure daju mir!