Eseji
Valter Benjamin
Novi naslovi, Društvena teorija
"Istorijski artikulisati prošlost ne znači spoznati je „kakva je, u stvari, bila”. To znači ovladati sećanjem onako kako blesne u trenutku opasnosti. Istorijskom materijalizmu je stalo do toga da zadrži sliku prošlosti kakva se u trenutku opasnosti iznenada javlja istorijskom subjektu. Opasnost podjednako preti i postojanju tradicije i njenim primaocima. I ta opasnost istovetna je za oboje: postati oruđe vladajuće klase. "
Eseji Valtera Benjamina otvaraju pukotine u ustaljenim predstavama o istoriji, umetnosti i kulturi, pokazujući da se istina najčešće skriva u detalju, fragmentu, gestu koji promiče površnom pogledu. Nemački mislilac stvara jedinstvenu mešavinu filozofskog uvida, poetske intuicije i kritičke oštrine, pretvarajući svaku temu u potragu za novim načinom čitanja stvarnosti. Ova knjiga donosi priliku da se uđe u laboratoriju njegovog mišljenja: prostor u kojem se tradicija preispituje, savremenost analizira, a budućnost naslućuje između redova.
U prvom delu ove zbirke eseja Benjamin se kreće od pitanja o jeziku, preko veze čovekovog karaktera sa njegovom sudbinom, i mesijanskog pogleda na istoriju, do meditativnih fragmenata. Sledeća celina bavi se kritikom umetnosti, njenog stvaranja i položaja stvaraoca u trenutku sve bržeg tehnološkog napretka. Treća i najšira celina nudi specifičnu analizu književnih dela poput Bodlerove i Helderlinove poezije, likova kod Dostojevskog i Prusta, ali i širi pogled na stvaralaštvo Franca Kafke i pojavu nadrealizma u književnosti. Poslednji deo ove knjige čine tri eseja o Bertoltu Brehtu, njegovoj poeziji, drami i stavovima o umetnosti.
- ISBN: 9788660364281
- Broj strana: 328
- Pismo: Latinica
- Povez: Mek
- Format: 20x14
- Godina izdanja: 2025
Valter Benjamin
Valter Benjamin (1892-1940), nemački filozof, književnik i prevodilac. Bio je marksist, aktivan u intelektualnim krugovima evropske levice. Od 1933. živeo je u Parizu, a bežeći pred Gestapom iz okupirane Francuske u Španiju počinio je samoubistvo. Bio je nemilosrdan i oštrouman kritičar građanskog društva i njegove kulture.
