Drakula

Prošlo je sto dvadeset godina od kad je irski pisac Brem Stoker napisao jedan od najbitnijih gotskih, horor romana – DRAKULA. Povest o ovom grofu, rumunskom plemiću, neživom demonskom otelotvorenju zla i dan danas ledi krv u žilama čitalaca. Stokerova priča o vitezu koji je prodao svoju dušu kako bi zauvek lutao zemljom, progonio je svojim prokletstvom, predstavlja začetak „vampirskog“ žanra u književnosti. Na ovu knjigu su u izvesnoj meri uticala i srpska narodna predanja, kao deo folklora balkanskih naroda koji su delili predanje o Drakuli (vampir je srpska reč).

Vekovima mameći žrtve na svoj posed u rodnoj Transilvaniji, grof svoje naume prikriva aristokratskim manirima. Uspeo je da obmane i Džonatana Harkera, koji je došao u njegov avetinjski dvorac da sredi ugovore o grofovoj kupovini zemlje u Engleskoj. Sa njegovim dnevničkim unosom i počinje ovaj roman. DRAKULA je pisan u epistolarnoj formi, sam tok radnje i događaje pratimo kroz izobilan pisani i audio materijal koji protagonisti ostavljaju za sobom.

Ova mračna i jezovita priča o bespoštednoj i večitoj borbi svetlosti i tame počinje krajem XIX veka, sa škripanjem poklopca mrtvačkog sanduka i oštrenjem glogovog kolca. Grof Drakula, osuđen da zauvek pije krv ljudi kako bi preživeo, žedan je i želi da pokori ceo svet, počevši sa Engleskom.