Umeće ratovanja: Pobediti bez borbe je najbolje
Priče drevnog ratnika-filozofa zabeležene na bambusovim letvicama zaokupljuju pažnju i savremenih političara, menadžera i pojedinaca i u temelju su brojnih knjiga o postizanju uspeha. Umeće ratovanja primenljivo je na svako takmičenje i konflikt, od međuljudskih, do međunarodnih.
Umeće ratovanja je jedno u nizu klasičnih dela velike duhovne baštine taoizma, istočnjačke psihologije, nauke i tehnologije i saznanja o ljudskoj prirodi. Smatra se jednom od najstarijih vojnih knjiga na svetu, vrhunskim delom vojne strategije i taktike i jednom od najuticajnijih knjiga na vojnu teoriju, ali i na savremene poslovne strategije i personalne strategije uspeha, kako na Istoku, tako i na Zapadu, gde je prvi put objavljena 1782. godine.
Ovaj kineski vojni traktat napisao je u 6. veku p.n.e. Sun Vu, odnosno Sun Cu -- Učitelj Sun, kakvu je titulu imao po običajima tog vremena, a što je ostalo do današnjih dana.
Sastoji se od 13 traktata posvećenih aspektima ratovanja -- Strategijske procene, Vođenje bitke, Planiranje opsade, Formacija, Sila, Praznina i Punoća, Oružana borba, Prilagođavanje, Manevrisanje vojskom, Teren, Devet zemljišta, Napad vatrom i Špijuni. Savremenim jezikom izraženo, reč je o pragmatičnim i filozofskim stavovima o resursima, lukavstvu, motivu koristi, fleksibilnosti, integritetu, tajnovitosti, brzini, pozicioniranju, iznenađenju, obmani, manipulaciji, odgovornosti i praktičnosti, a osnovni cilj je nepobedivost, pobeda bez borbe i sticanje moći koja ne proističe iz sile, već iz razumevanja fizike, politike i psihologije konflikta.
I kao kada je reč o nekim drugim drevnim kineskim knjigama, i ova je odolela vremenu i našla odraz u savremenom životu. Priče drevnog ratnika-filozofa zabeležene na bambusovim letvicama zaokupljuju pažnju i savremenih političara, menadžera i pojedinaca i u temelju su brojnih knjiga o postizanju uspeha. Umeće ratovanja primenljivo je na svako takmičenje i konflikt, od međuljudskih, do međunarodnih.
Sun Vu (544 -- oko 496. p.n.e.) Konfucijev savremenik i filozof, značajno je uticao na sveukupnu filozofsku misao kineske kulture. Bio je pisac, diplomata, general i savetnik na carskim dvorovima. Potiče iz naroda Či i prema predanju bio je pripadnik šija -- potomaka aristokrata koji su izgubili svoje posede tokom teritorijalne konsolidacije koja se dogodila u "periodu proleća i jeseni" (770--476. p.n.e.). Za razliku od većine sličnih aristokrata koji su bili putujući učenjaci, Sun Vu je bio dvorski vojni savetnik, a kralj Ho Lu iz dinastije Vu učinio ga je generalom. Tada su nastali i njegovi vojni traktati, a on stekao počasnu titulu Sun Cu -- Učitelj Sun.
Istorija beleži da je imenovanje Sun Vua za generala i praktična primena njegove doktrine preobratila kraljevstvo Vu, koje je postalo jedna od najmoćnijih država u "periodu proleća i jeseni". Iako je bio vojni strateg i "mudrac rata", Sun Vu je čitavog života priželjkivao miran i spokojan život, pa kada je kraljevstvo bilo na vrhuncu moći, on je iznenada nestao. Stoga je tačan datum njegove smrti ostao nepoznat.
Umeće ratovanja je zapadni prevod naslova knjige koja se na kineskom zove Sun-ci Bing Fa. Sun-ci je kineski izgovor imena Sun Cu, a Bing Fa se može prevesti kao princip primene sile, vojne metode, vojne procedure ili borilačke veštine. Bing Fa teorija vrlo brzo je postala filozofska osnova azijskih borilačkih veština. Francusko izdanje knjige iz 1722, prvi prevod na neki evropski jezik, nosio je naziv Art Militaire des Chinois i verovatno je imao uticaj i na engleske prevode najčešće naslovljen Umeće ratovanja.
U Kini, a i van nje, uz Sun Cuove traktate objavljuju se i tekstovi njegovog potomka, veruje se praunuka, Sun Pina -- Veština ratovanja, koji slede osnovu misao Umeća ratovanja, a nastali su u "periodu zaraćenih država" (475--221. p.n.e.). Sun Cua i Sun Pina deli više od 160 godina. Prvi je živeo u vremenima preobražaja robovlasništva u feudalno društveno uređenje, a drugi u periodu kada je feudalizam već bio čvrsto utemeljen, ali njihova razmišljanja slede istu nit. Od njihovog vremena napisano je gotovo 3.000 dela o umeću ratovanja, od kojih je gotovo 1.000 još uvek u opticaju. Razmišljanja jednog i drugog Suna o vojnim stvarima stvorila su glavni tok kineske vojne veštine i svakako su nešto najbolje što je Kina iznedrila na tom polju.
Iz Umeća ratovanja
Pobediti bez borbe je najbolje.
Upoznaj neprijatelja da bi ga pobedio.
I kada si u stanju najviše borbene gotovosti, treba da deluješ nespremno.
Planiraj ono što je teško dok je još lako, čini ono što je veliko dok je malo. Najteže stvari na svetu moraju biti načinjene dok su još lake, najveće stvari na svetu moraju biti načinjene dok su još male. Iz tog razloga mudraci nikada ne čine ono što je veliko i to je razlog zašto oni tu veličinu mogu postići.
Duboko znanje je biti svestan smetnji pre smetnji, biti svestan opasnosti pre opasnosti, biti svestan razaranja pre razaranja, biti svestan nesreće pre nesreće. Snažna akcija je treniranje tela bez opterećenosti telom, vežbanje uma bez korištenja uma, rad u svetu, a da se ne bude pogođen svetom, provođenje zadatka, a da se ne bude zatrpan zadacima.
Dubokim znanjem načela, nered se može pretvoriti u red, promeniti opasnost u sigurnost, promeniti razaranje u preživljavanje, promeniti nesreću u sreću.
Poznavanje veštine ratovanja ne znači i ratobornost.
Oni koji vole rat, dovešće zemlju do uništenja, a oni koji žude za pobedom, naneće joj sramotu. (Sun Pin)
Iz knjige Kineska riznica kulture u izdanju Kineskog međunarodnog radija
Preuzeto sa: nedeljnik.rs