Akcija - Stoicizam (40% popusta)

Rimski car Marko Aurelije bio je poslednji istaknuti stoički filozof antičkog sveta. Samom sebi, njegov lični dnevnik, i danas je jedna od najcenjenijih filozofskih knjiga koja je svoje mesto našla in a policama ljubitelja knjiga iz oblasti samopomoći. U knjizi Marko Aurelije – Filozofija stoicizma ili Kako razmišljati kao rimski imperator, psihoterapeut kognitivno-bihevioralne orijentacije Donald Robertson besprekorno izlaže biografiju i razmišljanja Marka Aurelija kako bi sačinio ubedljiv, savremeni vodič za stoičku mudrost koja je vekovima predstavljala put ka postizanju osećaja lične ispunjenosti.

Kako razmišljati kao rimski imperator vodi čitaoce na transformativno putovanje kroz život Marka Aurelija, prateći ga od njegove mladosti na Hadrijanovom dvoru – gde se našao pod okriljem nekih od najboljih filozofa tog doba – do njegove uloge cara najveće imperije u istoriji sveta. Robertson pokazuje kako je Marko Aurelije koristio filozofske doktrine i ono što danas imenujemo terapeutskim praksama kako bi izgradio emocionalnu otpornost i podneo brojne nedaće. Čitaocima se otkrivaju načini pomoću kojih se iste metode mogu primeniti u savremenom životu.

Povezujući izuzetne priče iz Aurelijevog života sa uvidima iz savremene psihologije i trajnim filozofskim mudrostima, Kako razmišljati kao rimski imperator stoicizmu daje ljudski lik i nudi vanvremenski vodič za suočavanje sa etičkim i psihološkim izazovima današnjice.

Žan-Luj Sijani, francuski filozof i novinar, zastaje spram krize savremenog doba – sred sveprisutnih i preplavljujućih osećanja tuge i straha, nadiruće anksioznosti i poljuljanog razuma – i pokušava da razbistri misao i pronađe koordinate sa kojih se iznova može funkcionisati u vrtlogu osećanja modernog čoveka. Polazne tačke Sijani pronalazi u antičkoj Atini, tačnije – u Sokratu.

Iako je kriza u atinskom društvu četvrtog veka pre nove umnogome različita od kriza savremenog sveta, osnovne ljudske potrebe, kao i patnje, ostaju iste – upravo u tome Sijani poseže za Sokratom, koji svojim metodama, induktivno, provocira pojedince na vraćanje suštini, odnosno: na brigu o sebi.